Istorija

Potop Poljaka u kišnom Beogradu

Fudbalske reprezentacije SFR Jugoslavije i Poljske od prvog meča, 1. oktobra 1922. godine, do poslednjeg, 28. marta 1990. godine, susrele su se 19 puta. Poljaci su slavili devet puta, “plavi” u šest navrata, dok su četiri utakmice završene nerešenim rezultatom.

Uglavnom su to bili prijateljski susreti. Dva puta su se ovi rivali našli u istoj kvalifikacionoj grupi za Svetski kup, a jednom su igrali i na samom Svetskom šampionatu. Bilo je to u nemačkom Frankfurtu 30. juna 1974. godine, kada su Poljaci pobedili rezultatom 2:1.

Zaključno sa 2015. godinom, Poljska je dva puta bila treća na svetu – 1974. i 1982. godine. Olimpijska reprezentacija jednom je osvojila zlato (1972. godine) i dva puta srebro (1976. i 1992. godine).

Najveći uspesi fudbalske reprezentacije Jugoslavije su jedno treće (1930. godine) i jedno četvrto mesto (1962. godine) na svetskim prvenstvima. Dva puta su “plavi” bili vicešampioni Evrope – 1960. i 1968. godine, dok je olimpijska reprezentacija osvojila jednu zlatnu (1960. godine), tri srebrne (1948, 1952. i 1956. godine) i jednu bronzanu medalju (1984. godine).

Nekoliko utakmica između Jugoslavije i Poljske, naročito pre Drugog svetskog rata, obeležio je vatromet golova. Iako su prvu utakmicu odigrali protiv Mađarske u Budimpešti davnog 18. decembra 1921. godine (poraz 0:1) i u međuvremenu “upisali” na stotine mečeva, Poljaci još uvek pamte neke susrete sa Jugoslavijom, koji su ušli u istoriju njihovog fudbala.

Nerešenu utakmicu sa rekordnim brojem golova oni su odigrali dva puta – protiv Brazila na Svetskom kupu 5. juna 1938. godine i nekoliko meseci kasnije, 25. septembra, protiv Jugoslavije u Varšavi. U oba navrata je bilo 4:4.

Još je zanimljiviji podatak o rekordnim porazima. Zaključno sa 2015. godinom, tri najteža poraza Poljske su u susretu sa Danskom – 0:8, 26. juna 1948. godine, i dva puta u beogradskim okršajima sa – Jugoslavijom.

“Plavi su” 6. septembra 1936. godine deklasirali Poljsku sa 9:3, a u prvom susretu ova dva rivala nakon Drugog svetskog rata, 19. oktobra 1947. godine na stadionu JNA, Jugoslavija je goste “pozdravila” sa 7:1.

Ujedno, utakmica iz 1936. godine zauzima prvo mesto u fudbalskim statistikama obe zemlje po broju postignutih golova – 12.

Dakle, vratimo se u 1936. godinu, na stadion BSK-a u Beogradu. U goste tog septembarskog dana došli su Poljaci, koji su nepunih mesec dana ranije u neizmenjenom sastavu igrali zapaženu ulogu na Olimpijskim igrama u Berlinu (gornja fotografija).

Tamo su nagovestili visoke domete pobedama nad izuzetno jakim Mađarima (3:0) i Britancima (5:4), ali su onda pretrpeli dva poraza – od Austrije (1:3) u polufinalu i od Norveške (2:3) u meču za treće mesto.

Sa druge strane čekao ih je podmlađeni tim Jugoslavije. Savezni kapiten Nikola Simić u poslednjem trenutku odlučio se da umesto talentovanog napadača beogradske Jugoslavije Milana-Mikija Šijačića u ekipu uvrsti veterana 29-godišnjeg Blagoja-Mošu Marjanovića i taj potez, ispostaviće se kasnije, bio je pun pogodak.

Tribine stadiona BSK-a nisu bile popunjene do poslednjeg mesta, od mogućih deset okupilo se oko sedam hiljada gledalaca, koji nisu marili za guste, tamne, olujne oblake koji su pretili nad Beogradom …

 

Meč je rešen u prvom delu kada su domaćini poveli sa 5:0. “Plave” su ka ubedljivom vođstvu vodili sigurni golman Franjo Glazer, neprelazni defanzivci Bernard Higl i Jozo Matošić, lucidni asistent Đorđe Lojančić, prodorno levo krilo Nikola Perlić i neumoljivi strelac Blagoje-Moša Marjanović.

Seriju golova otvorio je upravo Moša u sedmom minutu, na pas Lojančića.

– Ništa bez starog lafa! – preneo je izveštač beogradske “Politike” reči jedne mlade devojke oduševljene Mošinom majstorijom.

Brzonogi Perlić je u 12. minutu povisio na 2:0, a da bez starca nema udarca potvrdio je svojim drugim golom Marjanović u 18. minutu.

U sudaru sa Perlićem povredio se stub odbrane Poljaka Henrik Martina, što je prilično poremetilo redove gostiju. Umesto njega zaigrao je Vilhelm Gora. Napomenimo da u to vreme u službenim susretima nije postojala mogućnost zamene igrača, ali da je ovo bio prijateljski meč i u takvim utakmicama to je bilo dozvoljeno.

Sitna kiša se nakon serije munja i potmulih grmljavina pretvorila u snažan pljusak, što je nateralo publiku da pobegne pod krov stadiona.

Teren se pod vodenom zavesom ubrzo pretvorio u blatnjavo jezero, ali to nije umanjilo borbenost igrača obe ekipe.

Vojin Božović je u 35. minutu četvrti put pogodio mrežu Poljaka, a tačku na sjajnu igru Jugoslavije u prvom poluvremenu stavlja legendarni tandem Aleksandar Tirnanić – Blagoje Marjanović. Ovaj prvi idealno je centrirao u 44. minutu, a njegov saigrač iz BSK-a visoko je skočio i glavom postigao svoj het-trik, odnosno peti gol za Jugoslaviju.

Poljaci su se malo sabrali u drugom delu i preko Teodora Petereka smanjili rezultat u 53. minutu. Osam minuta kasnije izvrsni Perlić oduzima loptu protivniku i neodbranjivim šutem šesti put trese mrežu poljskog gola.

U 67. minutu već je 7:1, strelac je ponovo bio Božović. Moša Marjanović zaključio je svoju maestralnu igru četvrtim golom u 75. minutu, iz slobodnog udarca sa 20-ak metara.

 

Poljaci su doživeli potpuni potop na močvarnom terenu BSK-a. Izvesnu utehu pronalaze sa dva brza gola Petereka (77. minut) i Gerarda Vodarža (80. minut), ali Tirnanić, popularni Tirke, ne dozvoljava nikakvu “rezultatsku neizvesnost” i pet minuta pre kraja, na pas Perlića, postavlja konačnih 9:3 protiv polufinalista Olimpijskih igara.

I ono što će ostati zapisano u rubrici “Verovali ili ne”: Moša Marjanović bio je akter obe utamice u kojima je Jugoslavija postigla rekordnih 12 golova, protiv Brazila 1934. i Poljske 1938. godine. Ali ne samo to – on je u ovim susretima postigao čak sedam golova!

Beograd, 6. septembar 1938. godine, prijateljska fudbalska utakmica

JUGOSLAVIJA – Poljska 9:3 (5:0). Strelci: Blagoje-Moša Marjanović (4), Nikola Perlić (2), Vojin Božović (2) i Aleksandar Tirnanić za Jugoslaviju, Teodor Peterek (2) i Gerard Vodarž za Poljsku.

JUGOSLAVIJA: Franjo Glazer (BSK Beograd), Bernard Higl (Građanski Zagreb), Jozo Matošić (Hajduk Split), Milorad Arsenijević (BSK), Zvonko Jazbec (Konkordija Zagreb), Gustav Lehner (BSK), Aleksandar Tirnanić (BSK), Blagoje Marjanović (BSK), Đorđe Lojančić (Jugoslavija Beograd), Vojin Božović (BSK), Nikola Perlić (Jugoslavija).

POLJSKA: Edvard Madejski (od 46. minuta Stanislav Andržejevski), Henrik Martina (od 8. minuta Vilhelm Gora), Antoni Galecki, Jožef Kotlarčik, Jan Vasievič, Evald Ditko, Rišard Pic, Friderik Šerfke, Teodor Peterek, Hubert Gad, Gerard Vodarž.

izvor-Strategija.org