Fudbalske priče

Subotom u deset : Miloš Šestić – dribling kao život

25.05.2019.

Ove subote donosimo priču o malo je reći majstoru driblinga, poštenije i tačnije bi se za Miloša Šestića moglo reći da je bio kralj istog.

Miloš Šestić je rođen 8. 8. 1956, u Milosavcima kod Laktaša, ali je igračku karijeru počeo u Jedinstvu iz Stare Pazove.

Već kao juniora zapazio ga je Stevan Vilotić, i pozvao ga je u omladinsku reprezentaciju za turnir u Zaječaru.

Ne znam sa koje je strane Šestić opasniji kada napada.Njemu svaka strana podjednako leži, i ponekad mi se čini da ni on sam ne zna koja mu je leva a koja desna noga“- govorio je čuveni ” Ćele ” za svog pulena.

Vujadin Boškov je doveo Miloša Šestića na pregovore u klupske prostorije Vojvodine, i kada se činilo da je gotova stvar da Šestić zaigra za novosadske crveno-bele, pojavio se Miljan Miljanić i odveo ga je na Marakanu gde potpisuje za Crvenu Zvezdu.

I pored toga što ga lično doveo u klub, Miljanić nije imao sluha za nepredvidivog driblera, koji se nije uklapao u  šemu po kojoj igra njegov tim.

Kod sledećeg trenera Gojka Zeca, Šestić je čak dobio odrešene ruke da napusti klub, ali je ostao istrajan u veri da dolazi njegovo vreme , koje je i došlo sa Brankom Stankovićem.

Svanulo mi je kada je Branko Stanković postao šef. Tek tada sam mogao da se razmahnem, smeo sam i da pogrešim, dobio sam na samopouzdanju..” – pričao je Šestić .

I pored nesumnjivog fudbalskog umeća, poput mnogih drugih majstora lopte , ni Šestić nije dobio ozbiljnu šansu da se dokaže u reprezentaciji. Imao je svoje role na SP u Španiji, i EP u Francuskoj, ali ni Miljanić ni Todor Veselinović nisu prepoznali mogućnosti ovog igrača.

Svetsko prvenstvo u Španiji  ću, pre svega, pamtiti po sudijskoj krađi, a imali smo tim za velika dela. Što se mene tiče, zaista sam igrao fenomenalno, bio sam proglašen i za najboljeg igrača Jugoslavije, ali, tada se igralo i po ključu. Miljan Miljanić je kasnije priznao da je pogrešio, ja sam bio malo na terenu samo protiv Hondurasa. I nisam samo ja bio u drugom planu, sjajno su tada igrali Paja Pašić iz Sarajeva, pa Vahid Halilhodžić (Velež), Zvonko Živković (Partizan)…” – izjavio je Šestić osvrćući se na svoje učešće u reprezentaciji Jugoslavije.

Nakon Zvezde, Šestić dve godine igra za Olimpijakos, gde je u 50 mečeva postigao i 11 golova, a nakon rastanka sa ovim klubom, potpuno neočekivano dolazi u Novi Sad, u ispostavilo se , šampionsku generaciju Vojvodine.

Šestić u dresu Olimpijakosa

Trebalo je da se vratim u Zvezdu, trener je postao Velibor Vasović i negde je zapelo, nisu me hteli. Onda je došao Ljubo Španjol i ja sam otišao u Vojvodinu.”

Miloš Šestić na meču protiv Dinama iz Zagreba 1989. godine

O jednom derbiju se priča i dan-danas, onom kada je Šestić zatresao mrežu nakon što se  Petar Borota spremao da je degažira.

“Nisam mu rekao ništa, apsolutno ništa, mada se svašta pričalo! Nisam, dakle, prevario Borotu, samo sam iskoristio njegovu nesmotrenost. Kao danas se sećam tog “slučaja”. Neko je centrirao visoku loptu, na nju su išli Nikola Jovanović i Borota koji ju je uhvatio, pa je riječki sudija Matovinović samo mahnuo da se dalje igra. Ja stojim nedaleko, Gajica Đurović je u mreži, kada vidim da Borota ostavlja loptu, valjda je mislio da je sviran faul. On ode, ja pritrčim i gurnem je u mrežu, regularan gol, nema šta.”

Po odlasku iz Vojvodine, nastupao je za Zemun i OFK Beograd, a jedno vreme je radio kao trener u stručnom štabu prvog tima Vojvodine.