Kontranapad

Krstajić-Kokeza i dalje u tandemu…

drveni kreveti

03.08.2018.

Smejurija i neodgovorno ponašanje ljudi, od kojih je pošteno rečeno, teško i očekivati da budu moralne gromade, poput bivšeg telohranitelja i vozača radikalskih lidera sada na vlasti u Srbiji, a koji predvode fudbalski savez nastavlja se i dalje.

FSS je očigledno već godinama prepun sa poltronskim službenicima i dizačima ruke kod odlučivanja o bitnim stvarima za naš fudbal,običnim “vojnicima” aktuelne garniture u FSS, kao što su bili i u vreme Tomislava Karadžića.

Posle lošeg, da budemo blagi, izdanja na SP u Rusiji, gde selektor Krstajić i njegov mentor Kokeza , nisu ništa uradili sa selekcijom u koju je po svemu sudeći svrstano barem 5-6 fudbalera po direktivi menadžerskih agencija.

Lošu atmosferu u ekipi učinio je upravo predsednik FSS dolazeći u konfrotaciju sa dotadašnjim kapitenom Ivanovićem, kojeg je to koštalo i kapitenske trake. Nakon svega, tandem Krstajić-Kokeza po svemu sudeći nastavlja na čelu A reprezentacije, uključujući verovatno , sa potpuno nedefinisanom ulogom i Milorada Kosanovića.

Kosanović, trener koji više od deceniju nema ozbiljan rezultat u seniorskom fudbalu, sada bi trebao da postane svojevrsni “konsultant” bivšem odličnom fudbaleru i za sada više nego prosečnom treneru Krstajiću.

Kakav se rezultat može očekivati od ove saradnje ?

Voleli bi smo da smo u teškoj zabludi, ali po svemu sudeći, slede mečevi u kojima ćemo se mučiti sa prosečnim selekcijama poput Litvanije, a vrlo su upitni rezultati protiv solidne Crne Gore i Rumunije.

Možemo očekivati dalju promociju i forsiranje igrača koje “guraju” menadžeri poput Mateje Kežmana i njemu sličnih , kao i večita opravdanja kako “svi danas igraju fudbal”.

Vrlo verovatno da Krstajić i Kosanović neće praviti pitanje da li gospodin Slaviša Kokeza može malo da “pika” loptu na treningu reprezentacije, i to im sigurno obezbeđuje miran i kontinuiran rad bar u narednih godinu-dve.

A ljubitelji fudbala u Srbiji ?

Oni će i dalje da veruju u A tim, da očekuju plasmane ne EP i SP, uz uzaludnu nadu kako ćemo moći ravnopravno da se nosimo sa ozbiljnim selekcijama.

Nadaće se navijač u Srbiji da će na teren istrčati taktički i fizički spremna reprezentacija, motivisana da “gine” do poslednje lopte.

Postojaće vera u ponos i motiv reprezentativaca da su tu da se bore za grb i zastavu, a ne višemilionske ugovore.

Trošiće svoja grla i dlanove na poluraspadnutoj Marakani i  stadionu JNA.

Bodriće “orlove” dok postoji nada.

A svi znamo da nada umire poslednja….

foto-pixabay.com