Blog Vesti

Treneri nisu mete

Višegodišnjim odsustvom sa velikih takmičenja,kako reprezentativnih,tako i klupskih( čast Partizanu za učešće u grupnoj fazi Lige šampiona i Lige Evrope ),navijači u našoj zemlji su možda izgubili pravi osećaj za vrednost našeg klupskog fudbala,i fudbalera koji igraju u njemu.

Potrebno je još mnogo vremena i kvalitetnog rada sa mladim fudbalerima da bi oni u prelasku u seniorsku konkurenciju mogli da se uhvate u “koštac” sa konkurencijom iz evropskih klubova,i to ne samo onih vrhunskih,već i onih srednjeg ranga poput Zagleblja i Sasuola.

Potpuno neopravdano su i Ivan Tomić i Miodrag Božović završili na svojevrsnom “stubu srama” domaćeg navijačkog i u velikoj meri ,novinarskog auditorijuma,kada su nerealne želje za probojem u grupne faze takmičenja dobile svoj poznati epilog.

Teza kako je potrošeno i suviše novca za pojedina pojačanja iz inostranstva,a koja nisu donela i kvalitet više u igri,pre svega Crvene Zvezde,možda i stoje za pojedine fudbalere,ali realno posmatrajući koji je igrač na domaćem tržištu mogao da zauzme mesto , recimo Donalda,Viere,Kange…

Iako bi svakako želeli da mladi fudbaleri po isteku omladinskog staža odmah zaigraju na visokom nivou,poput njihovih kolega iz Ajaksa,PSV-a ili Fejnorda,očigledno je da naš trenerski kadar koji radi sa njima ipak nije tog kvaliteta poput onog u Holandiji,koju uzimamo za primer jer je pravi izvoznik ekstra kvalitetnih mladih fudbalera od 18 do 20 godina,koji istovremeno i nose igru svojih klubova u prvenstvu te zemlje.

Klubovi,u velikoj meri pod uticajem menadžerskih agencija,vuku poteze koji pre liče na trgovačke kompanije nego fudbalske klubove,i sa velikim prometom malo vrednih fudbalera koje kupuju i prodaju ,često i između sebe,pokušavaju da zarade novac za preživljavanje ,ali i za džepove istih ti direktora klubova.

Pod takvim uslovima rade i treneri u Srbiji,koji su najlakša meta za “odstrel” već posle par utakmica ako nema dobrog rezultata,i potpuno je razumljivo da oni u takvoj atmosferi posežu za kompromisima i forsiranju igrača koji “moraju” da igraju kako bi se prodali,dok strpljenja za mladog fudbalera i njegovo sazrevanje jednostavno nema kao opcije.

Zbog toga,svi koji napadaju trenere,a nekada odlične fudbalere,poput Božovića i Tomića,mogli bi da malo realnije sagledaju stvari,uporede rad i uslove u Srbiji i Evropi,pa i u bližem okruženju( Dinamo,Maribor..),a da tek onda krenu sa salvom uvreda ljudima koji sasvim sigurno najviše žele uspeh svojim ekipama.